Ових дана се води систематска јавна кампања против Дома здравља Алексинац, као и директора Дома здравља Алексинац лично, те се овом приликом обраћамо јавности следећим саопштењем за јавност.
Ради се о тенденциозном покушају дезавуисања Дома здравља и мене лично, а можда је све изнесено и са политичком позадином када информацију о томе шири један од челника општинског одбора ДС у Алексинцу Бобан Ранђеловић. Јер, Дом здравља Алексинац је постао једна од најреспектабилнијих здравствених установа у Србији, која решава проблеме, а не гура их под тепих, што очигледно појединцима смета, те сматрају да ће јавним блаћењем установе и/или појединаца без доказа постићи свој циљ.
Дом здравља Алексинац последњих година постао је установа у којој више ништа не недостаје, од лекова (на почетку мог мандата 2015. године од РФЗО смо за лекове добијали 6.475.000 динара на годишњем нивоу и није их било довољно, а 2018. године 10.697.000 динара, што је чак 65% више, док се је годинама раније, та сума смањивала из године у годину), преко санитетско-потрошног материјала, па до нужне опреме и возила (два нова комплетно опремљена санитета набављена су у последње две године, једно ново комби возило за превоз пацијената на дијализу и више возила за теренске службе, јер је пружање услуга кућне неге проширено са града на територију целе општине, како би се учинило доступним свим нашим грађанима).
Дом здравља Алексинац акредитован је од стране Агенције за акредитацију здравствених установа Републике Србије (и то на максимални период од 7 година), која тиме потврђује да се у Дому здравља Алексинац ради по усвојеним процедурама и у складу са најзахтевнијим прописима и правилима струке.
Својим радом, установа је постигла и афирмацију ван територије општине Алексинац, што је препознала и Агенција за акредитацију здравствених установа Републике Србије, и предложила директора Дома здравља Алексинац за председника Радног тела за утврђивање заједничких процедура за здравствене установе. Ово Радно тело тренутно решава један од највећих проблема у комуникацији између здравствених установа на територији Републике Србије, а то је транспорт пацијената између установа и задржавање екипа у другим установама од по неколико сати, док за то време територије малих општина остају без теренске екипе хитне помоћи, не својом кривицом. Својим радом, ово Радно тело утире пут системском решавању овог проблема на нивоу Србије, што се догађа управо на иницијативу Дома здравља Алексинац.
Шта је све постигао Дом здравља од како је оснивачка права преузела општина Алексинац почетком 2014. године, детаљно смо и прецизно описали у посебном тексту, који можете прочитати ако кликнете ОВДЕ.
Оно што се ових дана појавило у јавности о Дому здравља Алексинац и мени лично, толико је ниско и несувисло, обилује неистинама и слободним пројекцијама, да реално не заслужује било какав одговор.
Од почетка мог мандата, а нарочито од смањења броја запослених на стоматологији, што је урађено након Одлуке Владе Републике Србије, пријаве инспекцијама су учестале, и више се не могу пребројати посете разних инспекција Дому здравља Алексинац претходних година, а ако је потребно, и то бројање ћемо обавити. Рад Дома здравља Алексинац се увек показивао као исправан, а пријаве као нетачне, тј. очигледно тенденциозне и злонамерне. Важно је да су и тако малобројни радници Дома здравља изгубили дане и месеце фотокопирајући потребне доказе и разговарајући са инспекторима свих врста, уместо да раде свој редовни посао. Пријаве су потписиване најчешће од нашег бившег запосленог, стоматолога Душана Остојића, али већином су биле анонимне, или потписиване са именима и адресама које у Алексинцу не постоје.
Пошто сам ја и пчелар, а тренутно председник Савеза пчеларских организација Србије, слате су бројне пријаве и против Савеза. Видело се више пута да су и сами београдски инспектори убрзо схватили шта се крије иза свих достављених несувислих пријава, само „некима“ у Алексинцу то још увек није јасно или „није јасно“. Илузорно је рећи да и тамо ништа незаконито нису могли да нађу, Савез пчеларских организација Србије и Дом здравља Алексинац су пример законитог рада, али наравно примена закона многима смета, јер су навикли на хаос, лов у мутном је увек био најинтересантнији људима ниског морала.
На колегијуму Дома здравља Алексинац смо закључили да је потребно да објавимо податке о пар дезинформација које се злонамерно, очигледно и са политичком позадином, пласирају у јавност ових дана, како бисмо показали сав бесмисао и свих осталих празних оптужби којима смо изложени као установа. Све остало што медији желе да провере, стоји им на располагању у сваком тренутку, сходно закону.
1) Критикован сам како кажњавам раднике због „ситница“. Од како сам директор (31. децембар 2014) до данас, укупно сам казнио 14 радника (1 на нешто више од 3 месеца, у просеку), од тога 6 је кажњено упозорењем, а 8 новчаним казнама. Напомињем да сам први директор најмање у последњих деценију или две, који је почео да кажњава запослене због кршења правила рада и неодговорности према послу, управо да бих успоставио ред у складу са законом, а на корист осигураника, али некоме успостављање реда изгледа не одговара. Ево, зарад пуног информисања јавности, ко је, зашто и како кажњен, а ви сами процените да ли су њихова дела „ситница“ или не.
Новчаном казном су кажњени:
Специјалиста педијатрије је кажњена јер је два дана у једној недељи изашла раније са посла (44 минута и 39 минута), притом се никоме не јавивши и оставивши службу без педијатра, док су сестре које нису биле обавештене да ње више нема у служби, наставиле да дају ампулирану терапију, а да је дошло да анафилаксе, тј. алергије на лек, не би било педијатра да пружи медицинску помоћ деци, што је могло да доведе до фаталног исхода по вашу (нашу) децу. Кажњена се очигледно чак није ни покајала иако је својим поступком потенцијално угрозила здравље деце и прекршила бројне законе, већ је тужила Дом здравља због овог кажњавања и тиме додатно потврдила исправност моје одлуке да делујем да се такво дело не би поновило.
Тадашњи шеф Одељења за кућно лечење и здравствену негу, и тадашњи главни техничар Одељења за кућно лечење и здравствену негу, кажњени су и смењени јер су тешко повредили радну обавезу, неисправно вршећи услуге фактурисања и начинивши штету РФЗО.
Тадашња начелница стоматологије кажњена је јер је дозволила да се користи рендген апарат који није лиценциран, иако је тога итекако била свесна, јер је само пар месеци раније доставила захтев за лиценцирањем управо тог рендген апарата, и поступак лиценцирања је већ био при крају.
Начелница Одељења за здравствену заштиту предшколске и школске деце кажњена је због изласка са посла у сред радног времена без јављања било коме, и то два пута у року мањем од два месеца.
Два гинеколога (од тога један шеф Одељења) кажњена су јер нису извршили део плана услуга за 2016. годину (нису упућивали жене на скрининг рака дојке ни у приближној мери од потребне, извршили су план свега 9,9%).
Главна сестра Службе за стоматолошку здравствену заштиту кажњена је због кашњења на посао и ранијег изласка са посла.
Упозорењем су кажњени:
Медицинска сестра Службе за здравствену заштиту одраслих упозорена је због наплате партиципације супротне прописима.
Три медицинске сестре Одељења за кућно лечење и здравствену негу упозорене су због кршења правила употребе службеног возила (две нису пријавиле оштећења на возилу а једна се погрешно паркирала на месту забрањеном за паркирање наредбом директора, чиме је омела саобраћај у кругу Опште болнице).
Медицинска сестра у Одељењу за здравствену заштиту предшколске и школске деце упозорена је због измене распореда сестара без сагласности начелника.
Главна сестра Одељења за здравствену заштиту предшколске и школске деце упозорена је јер није правовремено послала термометар и вагу на баждарење.
Колико сам реалан у кажњавању најбоље говори то да су неки од кажњаваних неретко и награђивани кад је за то било разлога, што ваљда говори да се моја праведност не може доводити у питање, и да ни најмање нисам тенденциозан, а најмање личан, у том процесу, али ред мора да се зна и да се поштују радне обавезе.
2) Критикован сам како пречесто идем на службени пут. Од како сам директор Дома здравља Алексинац, просечно сам ишао на службени пут 2 пута месечно (прецизније једном на 12,7 дана), што сигурно не може да се окарактерише нерационалним или непотребним, а веома често је то било управо на позив надлежних државних органа, пре свега Министарства здравља. Никада не узимам дневнице за та путовања, то је моја лична одлука и допринос Дому здравља од јануара 2015. године, иако на њих итекако имам право, а свакако да дневнице припадају возачу у висини одређеној законом, и ја њему не могу да наредим да не узима оно што му законски припада, као што могу да „наредим“ себи.
За све остале чињенице, податке и информације сви медији могу се у сваком тренутку обратити Дому здравља Алексинац сходно позитивним прописима, и добиће одговоре у законском року.
Директор Дома здравља Алексинац,
Др мед. Родољуб Живадиновић, спец.
Коментари
Dodaj Komentar