• English
  • French
  • German
  • Serbian
  • Spanish

ДОМ ЗДРАВЉА
АЛЕКСИНАЦ Момчила Поповића 144, Алексинац dzaleksinac1@yahoo.com

СВЕ О КОРОНА ВИРУСУ…



Датум објављивања вести:
Број прегледа: 5.155

Овде објављујемо све званичне информације којима располажемо о корона вирусу, те молимо да не дозволите да подлегнете бројним лажним текстовима на интернету, од којих су неки јако убедљиви, посебно онај који помиње италијанског лекара који је лечио оболеле у Кини, а што се испоставило да не одговара истини, већ се ради о обичном измишљеном тексту.

Узрочник епидемије у Вухану, Кина, која се проширила на територију целе НР Кине и у више других земаља глобално, је бетакорона вирус (сродан SARS-CoV и MERS-CoV). Вирус је идентификован секвенцирањем (next generation sequencing) из културе вируса или директно из узорака добијених од пацијената са пнеумонијом.

Секвенца целог генома вируса је од стране кинеских здравствених власти званично подељена са Светском здравственом организацијом и користи се за развој дијагностичких тестова за нови корона вирус.

СЗО је обољење изазвано новим корона вирусом назвала COVID-19 (скраћено од Coronavirus Disease 2019, а вирус се означава као SARS-CoV-2.

Корона вируси (CoV) су фамилија проузроковача различитих обољења, од благог назеба, до тешког облика болести тј. тешког акутног респираторог синдрома (SARS-CoV) или респираторног синдрома средњег истока (MERS-CoV). Корона вируси изазивају обољења животиња, а за сада се зна да 7 типова вируса могу изазвати и обољења људи, а само за  неке (SARS-CoV i MERS-CoV) је доказано да се шире и интерхумано.

Нови корона вирус (nCoV) представља потпуно нови сој вируса који до сада није идентификован у хуманој популацији. Према генској структури сличан је SARS-CoV.

У децембу 2019. године у Кини су се појавили случајеви пнеумонија (упале плућа) непознате етиологије, а 7. јануара 2020. године је потврђено да је nCoV узрочник обољења. Обољење може бити асимптоматског или лаког облика са респираторним симптомима (кашљем, недостатком даха, отежаним дисањем) и температуром. У тежим случајевима, инфекција може да изазове упалу плућа, тешки акутни респираторни синдром, бубрежну инсуфицијенцију, па и смрт.

За сада је ограничен ниво знања о епидемиолошким и клиничким карактеристикама инфекције изазване nCoV. Просечана дужина инкубације забележена у епидемији у Кини је 7 дана (минимална 2, а максимална 14 дана).

Обољење се шири интерхумано, обично после блиског контакта са инфицираном особом, капљицама, а могућ је и ваздух као пут преношења.

Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC) процењује да је ризик за преношење инфекције на здравствене раднике мали уколико правилно користе личну заштитну опрему (ЛЗО).

Веома је необично оно што се тренутно догађа у Италији, где је смртност изузетно висока у односу на друге земље. Мишљење стручњака наше установе је да разлог томе може бити нешто што је још увек непознато, или је једноставно због ограничења здравственог система отежано утврђивање стварног броја оболелих, па смртност изгледа већа него што јесте. Време ће нам дати одговор на ово питање.

 

ЗНАЦИ ИНФЕКЦИЈЕ

КОРОНА ВИРУСОМ

За разлику од грипа, који наступа нагло и тепература одмах скочи и буде висока, корона се постепено развија, температура је у почетку благо повишена и полако расте, као и остали симптоми.

Често, инфекција корона вирусом почиње грозницом, праћеном сувим кашљем, а након недељу дана доводи до губитка даха и онда је потребно болничко лечење.

Неки од симптома који се још наводе су: главобоља, кијање, кашаљ, кратак дах и потешкоће са дисањем.

Код особа са слабијим имунитетом, код старијих људи и мале деце постоји могућност да овај вирус захвати ниже дисајне органе, па се може развити упала плућа или бронхитис.

Ако имате основа за сумњу да имате овај вирус, прво и основно је да позовете овај број телефона:

060 4119416

(дежурни епидемиолог Института за јавно здравље Ниш)

.

КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ
ОД КОРОНА ВИРУСА

Избегавајте контакте са особама које имају знаке инфекције органа за дисање (кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура).

Избегавајте масовна окупљања и боравак у простору где се налази велики број особа.

Избегавајте руковање, љубљење и грљење при поздрављању.

Појачајте хигијену руку (прање водом и сапуном најмање 20 секунди, или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку), нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју.

Уносите довољно течности, нарочито топле напитке, јер је вирус неотпоран на топлоту.

Испирати грло дезинфекционим раствором за ту намену.

Не додиривати нос уста и очи неопраним рукама.

Препоручује се ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања.

Вирус може живети у одећи 6-12 сати. Прањем одеће се вирус уништава, а помаже и излагање одеће вишим температурама (излагање сунцу, пеглање).

Кашљите или кијајте у савијени лакат или марамицу, а затим ту марамицу баците у затворену канту.

Дезинфекујте мобилне телефоне, таблете, тастатуре компјутера и мишеве.

Користите медицинске маске уколико имате респираторне симптоме (кашаљ, кијање), првенствено да бисте заштитили друге.

 

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПРЕВЕНЦИЈЕ И СУЗБИЈАЊА ШИРЕЊА ВИРУСА ПРИЛИКОМ ПРУЖАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ОСОБИ СА СУМЊОМ НА ИНФЕКЦИЈУ ИЗАЗВАНУ 2019-nCoV

 

Према стручној методологији као и сходно искуствима из других земаља, неопходно је сачувати здравствено особље од обољевања на сваки могући начин, јер у супротном одређени временски период неће имати ко да лечи оболеле.

Потребно је да се правилним мерама превенције сведе на минимум ризик за експозицију узрочницима респираторних инфекција, укључујући и nCoV. Мере које се примењују спроводе се пре него што болесник са респираторном инфекцијом стигне у здравствену установу и током боравка болесника у здравственој установи.

1.Пре доласка у здравствену установу

Пре доласка у здравствену установу потребно је да сви који имају симптоме било које респираторне инфекције (кашаљ, цурење из носа, грозницу), примењују мере превенције њиховог ширења, пре свега носе маску и прате процедуре тријаже).

2.Превоз болесника

Уколико се болесник са респираторном инфекцијом довози у болницу колима хитне помоћи, потребно је да санитетска пратња обавести здравствену установу – пријемни део хитне помоћи, о каквом је болеснику реч, што ће дати времена здравственим радницима да се припреме за пријем пацијента.

Особље у санитетској пратњи особе са сумњом или потврђене инфекције nCoV треба да носи личну заштитну опрему (ЛЗО). После превоза таквог болесника, површине у колима хитне помоћи треба да буду опране и дезинфековане уобичајеним срдствима за дезинфекцију површина, а медицински отпад правилно уклоњен.

3.Током боравка болесника у здравственој установи

Током боравка болесника у здравственој установи потребно је да све особе са симптомима респираторне инфекције, укључујући и особе са сумњом на nCoV, придржавају мера респираторне хигијене, да се спречава контаминација током кашљања и кијања, да се обавља хигијена руку и врши тријажа током трајања посете.

Потребно је осигурати да болесници са сумњом на респираторну инфекцију, укључујући и оне са сумњом на nCoV, не смеју чекати међу осталим пацијентима који траже помоћ. Неопходно је одредити засебан, добро проветрен простор, који омогућава одвајање болесника у чекаоници на растојање око 2 метра, уз олакшану могућност спровођења мера респираторне хигијене. Болесник може чекати свој ред на преглед и у личном возилу или испред здравствене установе, а када дође ред на његов преглед, може бити обавештен мобилним телефоном да уђе у здравствену установу.

На уласку у здравствену установу, у чекаоницама, као и на шалтерима за пријаву пацијената здравствене установе, особље треба да обезбеди медицинске маске за пацијенте, средства на бази алкохола (60-95%) за хигијену руку, као и канте за одлагање употребљених марамица.

Поставити визуелна упозорења (натписе, плакате) на улазу и стратешким местима (чекаонице, лифтови, кафетерије) о свим правилним мерама превенције. Упозорења би требало да садрже информације о правилној употреби маски, марамица за покривање носа и уста током кијања и кашљања, као и о одлагању употребљених марамица у канте за отпад. Од критичног значаја је постављање информације о правилној хигијени руку.

 

Мере превенције и сузбијања (МПС) које се предузимају у циљу превенције или ограничења трансмисије nCoV у здравственим установама укључују: тријажу, рано откривање и контролу извора инфекције; примену стандардних мера предострожности (опреза) за све пацијенте; примену емпиријских додатних мера предострожности (за капљични и контактни пут преношења) и мера предострожности у односу на ваздух као пут преношења кад год је то могуће…

 

  1. Тријажа, рано откривање и контрола извора инфекције

Tријажа која укључује рано откривање и брзо издвајање пацијената (контрола извора) са симптомима респираторне инфекције, у део одвојен од осталих пацијената, представљају основне мере за брзу идентификацију и адекватну изолацију и негу пацијената са сумњом на обољење изазвано нCoV. Потребно је и обавестити надлежног дежурног епидемиолога.

 

Да би се оклакшало рано откривање суспектних случајева, здравствена установа треба да:

  • Охрабри здравствене раднике да примењују висок ниво сумње на инфекцију
  • Оформи место на улазу у здравствену установу где ће се вршити тријажа а које ће бити опремљено потребним средствима (медицинске маске, средство на бази алкохола за хигијену руку,  канте за одлагање употребљених марамица итд).
  • Примењује скрининг путем упитника, према дефиницији случаја.
  • Постави обавештења/постере/писане информације који треба да подсете пацијента са симптомима болести да се правовремено обрати особљу установе.

 

Подстицање респираторне хигијене је важна мера превенције ширења вируса.

Пацијенти суспектни на инфекцију изазвану nCoV треба да буду изоловани од осталих пацијената уз правовремену примену мера предострожности у односу на капљице и контакт као пут преношења.

 

  1. Примена стандардних мера предострожности према свим пацијентима

Стандардне мере предострожности обухватају хигијену руку и мере респираторне хигијене; коришћење личне заштитне опреме (ЛЗО) у зависности од нивоа процењеног ризика, превенцију убода иглом или оштрим предметом, правилно управљање медицинским отпадом, чишћење болничке средине и стерилизацију опреме, као и третирање постељине пацијената.

Потребно је спроводити следеће мере респираторне хигијене:

  • Дати хируршку маску пацијенту са сумњом на инфекцију изазвану nCoV
  • Пацијенти треба да прекрију уста и нос марамицом или надлактицом у случају кијања и кашљања (уколико још нису добили маску)
  • После контакта са секретима респираторног тракта и/или коришћења марамице потребно је обавити хигијену руку.

 

Здравствени радници треба да поштују правила хигијене руку, према националним препорукама и „Пет момената за хигијену руку”:

  • Хигијена руку обухвата хигијену средством на бази алкохола, или прање руку водом и течним сапуном.
  • Хигијена руку средством на бази алкохола се користи када руке нису видљиво прљаве или контаминиране.
  • Прање руку водом и течним сапуном се користи када су руке видљиво прљаве или контаминиране.

 

Лична заштитна опрема (ЛЗО): рационална, правилна и конзистентна примена ЛЗО и правилна хигијена руку такође смањују могућност преношења вируса. Ефективност примене ЛЗО зависи од адекватног и редовног снабдевања установе овом опремом, тренинга особља за њену правилну примену, правилне хигијене руку и одговарајућег понашања.

Потребно је обезбедити да се чишћење и дезинфекција болничке средине прате стално и доследно. Довољно је правилно прање површина водом и детерџентом уз употребу уобичајених дезинфекционих средстава. Третирање веша, прибора и посуђа за јело, као и медицинског отпада врши се уобичајеним рутинским поступцима.

 

ЗДРАВСТВЕНО УПОЗОРЕЊЕ

За путнике који долазе из земаља у којима има случајева инфекције изазване новим корона вирусом (COVID-19)

 

Уколико сте боравили у подручју у којима су актуелне епидемије COVID-19, или сте били у контакту са особама код којих је потврђена инфекција или постављена сумња на инфекцију, или сте посећивали здравствене установе у којима се лече оболели од COVID-19

Молимо вас да у циљу спречавања преношења инфекције у Републици Србији, али и у циљу заштите вашег здравља, предузмете следеће мере:

– у наредних 14 дана смањите контакте са другим особама у домаћинству, на радном месту или на јавним местима,

– ако осетите симптоме инфекције органа за дисање (повишена температура, кијавица, кашаљ, цурење из носа, отежано дисање или друго), одмах ставите маску преко уста и носа, појачате хигијену руку (прање топлом водом и сапуном), избегавајте контакте са другим особама, користите марамицу кад кијате или кашљете, и позовите телефоном епидемиолога института или завода за јавно здравље надлежног за подручје у коме боравите (листа је дата на крају текста). Од епидемиолога ћете добити упутства о даљем поступку. Молимо вас да у потпуности поступате у складу са добијеним упутствима.

 

ПОСТУПАЊЕ МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА СА ПАЦИЈЕНТОМ У ЦИЉУ ПРУЖАЊА ШТО БОЉЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ ПАЦИЈЕНТУ И ЗАШТИТЕ ОСОБЉА

 

АЛГОРИТАМ АКТИВНОСТИ ЗА ПОСТУПАЊЕ СА ЛИЦЕМ КОЈЕ СЕ ЈАВИ НА ПРЕГЛЕД БЕЗ ПРЕТХОДНОГ КОНТАКТА СА ЕПИДЕМОЛОШКОМ СЛУЖБОМ У ВЕЗИ СА МОГУЋОМ ИЗЛОЖЕНОШЋУ ИНФЕКЦИЈИ НОВИМ КОРОНА ВИРУСОМ 2019-nCoV

Приликом прегледа особа са инфекцијама органа за дисање или сумњом на на инфекцију органа за дисање, а посебно код особа које имају симптоме и знаке инфекције доњих респираторних путева или су у ризику од настанка тешке акутне респираторне болести, здравствено особље је дужно да примењује стандардне мере заштите, као и мере заштите од инфекција које се преносе капљицама и инфекција које се преносе контактом, а које укључују следеће:

  • коришћење заштитне маске (хируршке) преко уста и носа,
  • коришћење рукавица приликом прегледа током ког постоји ризик од контакта са слузокожама или телесним течностима оболеле особе,
  • коришћење заштитног мантила,
  • прање руку топлом водом и течним сапуном у трајању од најмање 20 секудни, након прегледа, односно након сваког незаштићеног контакта са слузокожама или телесним течностима пацијента,
  • примену свих принципа безбедног давања инјекција,
  • примена материјала и опреме за једнократну употребу кад год је то могуће (дрвене шпатуле, шприцеви и игле за једнократну употребу)
  • дезинфекција опреме за вишекратну употребу 70% алкохолом одмах након употребе (стетоскопи, термометри),
  • избегавање додиривања уста, носа и очију потенцијално контаминираним рукама,
  • дезинфекција површина са којима је пацијент долазио у контакт, односно које су дошле у контакт са пацијентовим телесним течностима,
  • рутинска дезинфекција површина у просторијама за рад са пацијентима,
  • смањити број особља које долази у контакт са пацијентима који имају симптоме и знаке респираторних инфекција на најмањи потребан број,
  • примена мера за безбедно управљање инфективним отпадом.

Здравствено особље са којим особа са симптомима и знацима респираторне инфекције прво долази у контакт дужно је да, према процени ризика, најпре узме епидемиолошке податке о могућој изложености инфекцији  новим корона вирусом 2019-nCoV, а најмање следеће:

  • да ли је особа у последњих 14 дана путовала у подручја у којима је било потврђених случајева инфекције изазване новим корона вирусом,
  • да ли је особа у последњих 14 дана била у контакту са особом или особама код којих је потврђена инфекција или постављена сумња на инфекцију новим корона вирусом,
  • да ли је особа у последњих 14 дана посећивала здравствене установе у којима су лечене особе са потврђеном инфекцијом или постављена сумња на инфекцију новим корона вирусом.

Уколико се епидемиолошком анамнезом добије потврдан одговор на било које од горе наведених питања, након пружене медицинске помоћи уз примену свих мера заштите, пацијенту треба ставити маску преко уста и носа, а затим га превести у собу за изолацију. Обавестити епидемиолога територијално надлежног института/завода за јавно здравље ради координације даљег поступка (дежурног епидемиолога можете добити на телефон 060 4119416).

У соби за изолацију пацијенту треба дати упутство о мерама респираторне хигијене (коришћење марамица приликом кијања или кашљања) и омогућити прање руку топлом водом и сапуном. Онемогућити улазак у собу за изолацију другим пацијентима, као и особљу које није неопходно за пружање медицинске помоћи.

Све инвазивне процедуре (узимање крви или урина за лабораторијски преглед, давање инјекција, узимање узорака за лабораторијску потврду инфекције) спроводе се у соби за изолацију уз примену свих прописаних мера заштите.

Епидемиолог уз примену мера заштите (стандардних, мера заштите од инфекција које се преносе капљицама и инфекција које се преносе контактом), узима детаљну епидемиолошку анамнезу, одлучује о даљем поступку са пацијентом, као и  о узимању потребних узорака за лабораторијско испитивање у складу са прописаним упутством за лабораторијску потврду инфекције.

Пацијенти са благим до средње тешким респираторним инфекцијама којима није неопходно болничко лечење, лече се у условима кућне изолације када за то постоје довољни услови: посебна соба за оболелог или могућност сепарације од других чланова домаћинства, услови за придржавање прописаног хигијенско-дијететског режима и за узимање прописане терапије, одржавање личне хигијене, одржавање контакта телефоном са епидемиолошком службом или ординирајућим лекаром. Пацијенту се прописује одговарајућа терапија (кад год је то могуће терапија која се примењује неинвазивним путем) и одговарајући хигијенско дијететски режим. Члановима породице се даје писано упутство о примени мера заштите за смањење ризика од инфекције.

Пацијента код кога су индиковани специјалистички прегледи или додатне дијагностичке процедуре (нпр. рентгенско снимање), на допунске прегледе води особље установе након претходног обавештавања надлежног здравственог особља које треба да обави потребне прегледе и припреме за примену мера заштите. Пацијент се са маском преко уста и носа води унапред одређеним путем, при чему се мора водити рачуна да пацијент не долази у блиски контакт са другим особљем, пацијентима или посетиоцима у здравственој установи.

Након завршених прегледа, епидемиолог у договору са службом надлежном за организацију медицинског транспорта, организује превоз пацијента у кућну изолацију уз успостављање услова за дневни (по потреби и чешћи) надзор над здравственим стањем пацијента и примену мера заштите (размена бројева телефона ради телефонске комуникације или организација надзорних посета од стране епидемиолога, ординирајућег лекара или другог здравственог особља према процењеној потреби).

Епидемиолог одлучује о трајању кућне изолације на основу резултата лабораторијских анализа за потврђивање инфекције новим корона вирусом 2019-nCoV или клиничког стања пацијента.

Уколико је код пацијента индиковано болничко лечење, поступа се према прописаним упутствима доступним здравственој служби.

 

Мере заштите

за особе код којих  је постављена сумња на инфекцију новим корона вирусом 2019-nCoV код којих није индиковано лечење у болничким условима

 

              У складу са прописаним процедурама, инфектолог одлучује о потреби за болничким лечењем на основу клиничког статуса оболеле особе, а епидемиолог процењује да ли постоје услови за лечење и изолацију у кућним условима.

Уколико постоје услови за лечење у условима кућне изолације, оболела особа је дужна да предузима следеће превентивне мере:

  1. Ограничити све активности ван куће/стана, осим у вези са добијањем медицинске услуге у складу са препоруком коју је дао надлежни лекар. Особа не може да иде на посао, у школу или на јавна места, као ни да користи јавни превоз.
  2. Избегавати контакт са другим особама у домаћинству. Боравак у засебној соби. Примена мера заштите приликом уласка у заједничке просторе (нпр. купатило).
  3. Уколико постоји потреба за одласком у здравствену установу, најавити свој долазак телефоном пре поласка, како би се омогућила примена мера зашите од инфекције у здравственој установи.
  4. Ношење маске. Уколико се долази у контакт са другим особама у домаћинству или ван домаћинства, оболела особа треба да носи медицинску (хируршку) маску преко уста и носа. Уколико особа није у могућности да носи маску (нпр. због отежаног дисања), особе са којима долази у контакт морају да носе маску преко уста и носа.
  5. Респираторна хигијена. Покрити уста и нос марамицом (изузетно, ако марамица није доступна, на други начин као нпр. унутрашњом страном рукава у прегибу лакта) приликом кијања и кашљања. Марамицу одмах након употребе бацити на безбедан начин (у кесу или канту која се може затворити). Након тога опрати руке водом и сапуном. Уколико вода и сапун нису доступни, дезинфиковати руке средством које садржи алкохол.
  6. Прати редовно руке. Прање руку водом и сапуном у трајању од 20 секунди је доказано ефикасна мера за смањење ризика од преношења инфекције са оболеле особе на друге особе, односно за спречавање контаминације предмета у околини. Избегавати додиривање лица (уста, носа, очију) рукама.
  7. Не користити заједничке предмете са другим особама у домаћинству (чаше, посуђе, прибор за јело, четкица за зубе и сл.). Након коришћења ових предмета, обавезно их опрати коришћењем воде и уобичајеног кућног средства за прање судова).
  8. Пратити своје здравствено стање. Уколико се уочи погоршање симптома болести, потребно је обратити се лекару ради процене стања и адекватног лечења. Пре одласка код лекара, обавезно се најавити телефоном како би се у здравственој установи предузеле мере за смањење ризика од инфекције за друге пацијенте, као и за здравствене раднике.
  9. Прекид кућне изолације. Одлуку о престанку кућне изолације донеће епидемиолог уз консултацију са ординирајућим лекаром о здравственом стању оболеле особе. Начелно, потреба за кућном изолацијом престаје 24 часа након потпуног повлачења симптома и знакова болести (повишена температура, кијање, кашаљ, бол у гуши, малаксалост).

 

 

КОГА ТЕСТИРАТИ?

 

Лабораторијско испитивање се спроводи код случајева код којих је на основу клиничких и епидемиолошких параметара постављена сумња на инфекцију изазвану новим корона вирусом SARS-CoV-2, а према важећој дефиницији случаја:

 

Могућ случај

  1. Пацијент са симптомима тешке акутне респираторне болести (повишена температура, кашаљ, опште стање које захтева болничко лечење), И

клиничке манифестације се не могу у потпуности објаснити другом етиологијом, И

податак о путовању или боравку у подручју интензивне трансмисије вируса SARS-CoV-2 (Листа подручја са регистрованом интензивном трансмисијом вируса SARS-CoV-2 се публикује на веб страници Института за јавно здравље Србије) у периоду до 14 дана пре појаве симптома, ИЛИ

  1. Пацијенти са било којом акутном респираторном болешћу И

најмање један од следећих критеријума у периоду до 14 дана пре појаве симптома:

– блиски контакт са потврђеним или вероватним случајем инфекције новим корона вирусом -CoV-2, ИЛИ

– рад у или посета здравственој установи у којој су лечени пацијенти са потврђеном или вероватном акутном респираторном болешћу изазваном новим корона вирусом SARS-CoV-2.

 

КАДА СЕ УЗИМАЈУ УЗОРЦИ?

              Узорак је потребно узети што пре након постављања сумње на инфекцију, односно чим се за узорковање стекну услови.

 

ГДЕ СЕ СПРОВОДИ УЗОРКОВАЊЕ?

              Узорак се узима у изолацији на инфективним клиникама или инфективним одељењима општих болница.

Изузетно, узорак се може узети и амбулантно у условима изолације уколико је сумња постављена приликом прегледа ван система надзора (видети Алгоритам активности за поступање са лицем које се јави на преглед без претходног контакта са епидемиолошком службом у вези са могућом изложеношћу инфекцији новим корона вирусом SARS-CoV-2), а према клиничким и епидемиолошким критеријумима нема индикација за хоспитално лечење оболеле особе, већ се она упућује у кућну изолацију.

 

КО ВРШИ УЗОРКОВАЊЕ? 

              Узорак узима лекар (инфектолог, епидемиолог) или обучени медицински или лабораторијски техничар.

 

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОСОБЉА ПРИЛИКОМ УЗИМАЊА УЗОРАКА 

              Примењују се стандардне мере заштите, као и мере заштите од инфекција које се преносе капљичним путем и мере заштите од инфекција које се преносе контактом у складу са Упутством о мерама превенције и сузбијања ширења новог корона вируса (SARS-CoV-2) у здравственим установама које је припремила Републичка стручна комисија за надзор над болничим инфекцијама.

 

УЗОРЦИ (УЗОРКОВАЊЕ, МЕДИЈУМ, ХЛАДНИ ЛАНАЦ, УПУТ)

У складу са упутством које даје Национална референтна лабораторија за грип и друге респираторне вирусе, Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” Београд.

 

ПАКОВАЊЕ

              Узорак се транспортује у троструком паковању (контејнер или епрувета у пластичној (PVC) врећици, у затвореној пластичној посуди која се стави у транспортни термос са ледом).

 

ТРАНСПОРТ

              Транспорт узорка до лабораторије организује епидемиолошка служба надлежног института/завода за јавно здравље, самостално или у сарадњи са другим здравственим установама. Узорак се не може слати преко курирске службе.

 

ЛАБОРАТОРИЈА

              Национална референтна лабораторија за грип и друге респираторне вирусе, Институт за вирусологију вакцине и серуме “Торлак” Београд.

 

 

АЛГОРИТАМ АКТИВНОСТИ ЗА ПОСТУПАЊЕ СА ЛИЦИМА КОЈА СУ БИЛА ИЗЛОЖЕНА ИНФЕКЦИЈИ У ЖАРИШТУ ЕПИДЕМИЈЕ

1.      Дефиниција случаја код ког је индиковано спровођење карантина:

  1. Особа без симптома акутне респираторне болести (повишена температура, кашаљ, малаксалост, отежано дисање, друго), И

податак о путовању или боравку у провинцији Хубеј у Кини у периоду до 14 дана пре појаве симптома, ИЛИ

податак о боравку у затвореном простору или објекту у ком је дошло до интензивне трансмисије новог корона вируса (SARS-CoV-2) (Нпр. боравак у карантину на броју “Diamond Princess” у луци Јокохама у Јапану.), ИЛИ

податак о могућој изложености условима интензивне трансмисије инфекције у општој популацији или у другој специфичној популацији, на другом подручју и у другим околностима, о чему одлучује Републичка стручна комисија за заштиту становништва од заразних болести на хитним седницама. РСК за заштиту становништва од заразних болести доноси одлуку на захтев Министарства или Института за јавно здравље Србије, за појединачне ситуације на основу процене епидемиолошког ризика.

2.      Поступак на граничном прелазу при уласку путника у Републику Србију:

Свим путницима који испуњавају критеријуме дате у дефиницији случаја у тачки 1 овог алгоритма, гранични санитарни инспектор уручује решење о спровођењу карантина у трајању од 14 дана.

Начин превоза од аеродрома до објекта одређеног за карантин одређује гранични санитарни инспектор, према следећем:

–  забрањено је коришћење јавног превоза (аутобус, такси, воз),

– дозвољено је коришћење ненаменских возила (путничка, комби, минибус или аутобус) која вози возач уз примену мера заштите (хируршка маска преко уста и носа током целог трајања пута, забрана физичког контакта са путницима, прање руку водом и сапуном одмах након завршеног превоза, скидање маске, поновно прање руку водом и сапуном. Алтернативно, може да се користи средство за дезинфекцију руку које садржи алкохол када прање руку водом и сапуном није доступно).

3.      Формирање карантина (Члан 31 Закона о заштити становништва од заразних болести, “Сл. гласник РС” број 15/2016):

Организовање и спровођење карантина наређује министар на предлог Републичке стручне комисије за заштиту становништва од заразних болести, у складу са Законом.

Мера карантина спроводи се у објектима који испуњавају услове прописане за спровођење те мере.

Објекти који испуњавају услове за спровођење мере карантина, одређују се актом Владе, на предлог министра.

Власници објеката одређених за карантин дужни су да објекат уступе на привремено коришћење, на основу акта Владе, а на предлог Министарства, и за то им припада одговарајућа надокнада.

Здравствени надзор над лицима у карантину врши надлежни завод односно институт за јавно здравље, као и медицински тим који борави у карантину, а обезбеђење обавља орган управе надлежан за унутрашње послове.

Накнада за рад особљу у карантину одређује се у складу са законом.

4.                  Тестирање особа пре изласка из карантина:

Тестирање особа пре изласка из карантина уредиће се посебним протоколом који ће припремити Национална референтна лабораторија за грип и друге респираторне вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” Београд у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

 

Министарство здравља покренуло је посебан сајт посвећен корона вирусу, где се можете свакодневно информисати о актуелној ситуацији: www.covid19.rs

… 

Новинаре молимо да се за све информације обраћају Министарству здравља, како би се спречило ширење полуинформација, што могу учинити СВАКОГ дана у 18 сати на редовној конференцији за штампу коју ће приређивати Министарство здравља! 

 

Текст је приређен на основу званичних информација и упутстава Министарства здравља Републике Србије, Института за јавно здравље Батут и Института за јавно здравље из Ниша 

Директор Дома здравља Алексинац, 
Др мед. Родољуб Живадиновић, спец. епидемиологије 

Tweet about this on TwitterShare on TumblrPin on PinterestEmail this to someoneShare on Google+Share on FacebookShare on LinkedIn
Izrada sajta Tirien