Данас је НАЛЕД представио јубиларну Сиву књигу бр. 15.
Сива књига бр. 15 садржи препоруке за смањење оптерећења привреде, а своје место у њој нашло је и здравство.
Kао што је познато Сива књига садржи сто најзначајнијих препорука привреде, локалних самоуправа и организација цивилног друштва за отклањање административних препрека пословању у Србији и представља један од кључних докумената којим се руководе државне институције у планирању и спровођењу регулаторних реформи.
Kонференцији је присуствовала и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, као и бројни министри Владе Србије, никад више него сада, што је одличан знак, а међу њима и наш државни секретар Мирсад Ђерлек.
НАГРАДА РЕФОРМАТОР ГОДИНЕ ЗАСЛУЖЕНО ОТИШЛА У РУКЕ МИНИСТРУ ФИНАНСИЈА СИНИШИ МАЛОМ
Министар финансија Синиша Мали је Реформатор године за 2022. Признање НАЛЕД-а је министру додељено за увођење еФискализације и еФактура, системске реформе које ће унапредити транспарентност финансијских трансакција, наплату пореза и допринети сузбијању сиве економије у Србији.
Учесници скупа су потврдили избор НАЛЕД-а изабравши еФактуре као најуспешнију реформу Сиве књиге док као највећу пропуштену шансу виде увођење јединственог еKартона у приватном и државном здравственом систему. Председница Владе посебно је говорила о еКартону, рекавши да се показало да је то најзахтевнији део реформи у здравству, да је током протекле две године, током којих се и она лично укључила у решавање овог предстојећег унапређења у здравству, осветљен проблем са свих страна, те да се очекује да нови еКартон, уз промене одговарајућих прописа, заживи у наредном периоду. Примена еКартона значи увођење јединственог еКартона доступног и државним и приватним лекарима, тако да где год пацијенти буду отишли, лекар ће имати увид у све претходне терапијске и дијагностичке примењене методе и процедуре.
– Током прошле године, иако смо дуго чекали на формирање Владе, реформски темпо је одржан и решено је 12 предлога Сиве књиге, седам у потпуности и пет делимично. Посебно нам је драго што су се у групи великих реформи придружиле две дугогодишње иницијативе за сузбијање сиве економије као што су еФактуре и дигитална фискализација – рекао је председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић.
Међу решеним препорукама, између осталих, нашли су се и регулисање пореског третмана фриленсера, оптимизација регистрације половних моторних возила, успостављање јединственог електронског места за упис привредних субјеката у регистре АПР-а и дефинисање статуса стартапова и пословних анђела.
Према речима Ђокића, први пут је у Сивој књизи издвојено 15 приоритетних препорука за ресорне институције. Међу њима су реформа непореских намета и укидање парафискала, проширење закона о сезонском запошљавању, успостављање функционалне платформе еАграр, укидање накнаде за конверзију и дигитализација поступка легализације. Поред тога, 22 препоруке су означене ЕУ беџом чиме је указано на значај њиховог усвајања за унапређење процеса европских интеграција. Смањење фискалног оптерећења најнижих зарада, увођење обједињене наплате пореза и доприноса за предузетнике и зелених јавних набавки само су неки од корака који би нас приближили затварању приступних поглавља.
– Заједно са НАЛЕД-ом дуги низ година мењамо Србију на боље, као и привредни амбијент. То је важно за све, као и Сива књига. Од привредног амбијента зависи живот људи, број и квалитет радних места. Зато детаљно разматрамо све препоруке Сиве књиге, посебно кључних 15. Имплементација неких препорука већ је у току. Сагласни смо са свим предлозима и на истом смо путу – истакла је председница Владе Србије Ана Брнабић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре изјавио је да НАЛЕД има тим експерата који прави велике промене и доприноси развоју Србије и да Сиву књигу чине препоруке засноване на искуству великог броја заинтересованих страна. Препоруке овог издања олакшавају пут Србији ка ЕУ, додао је Жиофре.
– НАЛЕД је партнер од поверења за нас у подстицању дијалога у важним областима као што су поједностављење регулаторног оквира за регистрацију имовине, система оне-стоп-схоп за издавање грађевинских дозвола, као и подстицање дигитализације државних служби – рекао је Никола Понтара, директор канцеларије Светске банке за Србију. Он је додао да је предвидив и транспарентан регулаторни оквир кључни предуслов за Србију у привлачењу већег обима страних и домаћих приватних инвестиција и бржег приближавања европским земљама.
Дирекор Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан Матео Kоланђели нагласио је да је Сива књига важна платформа која се показала као конструктивно решење за дијалог цивилног друштва, привреде и државе. „Наши приоритети су развој компетитивне индустрије и еАграра“, закључио је Kоланђели.
Kроз Сиву књигу током 14 година прошло је 320 јединствених иницијатива од којих су институције спровеле 155 од чега су 82 процедуре решене у потпуности, а 73 делимично. Најагилније у спровођењу препорука било је Министарство финансија са 59 потпуно или делимично унапређених процедура и прописа. Друго и треће место заузели су ресори рада и грађевинарства са 14 односно 13 решених препорука. И у новој Сивој књизи 15 Министарство финансија имаће највећи број изазова са којима ће морати да се суочи, у односу на сва друга министарства.
Kроз Сиву књигу инициране су неке од највећих системских реформи попут увођења електронских грађевинских дозвола, еШалтера за упис у катастар, унапређења система паушалног опорезивања, фискализације и фактурисања, као и реформа сезонског запошљавања. Решене су и бројне административне процедуре које су привреди и грађанима трошиле пуно времена и новца – уплата пореза и доприноса на један уместо 12 рачуна, укидање фирмарине, електронска пријава радника у ЦРОСО, аутоматска овера здравствене картице, укидање радне књижице, електронска регистрација у АПР-у и др.
Нова Сива књига 15 доноси 18 нових препорука и 82 нерешене из претходног издања. Највећи број препорука (23) упућен је на адресу Министарства финансија, 18 је у надлежности више институција док би по осам препорука требало да реше ресори грађевинарства, заштите животне средине и здравља.
ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС РЕФОРМАМА
Специјална признања додељена су заслужним појединцима и тимовима који су у 2022. највише урадили за пословни амбијент и реформе у Србији.
За унапређење електронског Регистра понуђача и успостављање јединственог електронског места за упис привредних субјеката награђен је Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре (АПР).
Признања за квалитетно извештавање о реформама у Србији припала су уредници Блиц Бизниса Сузани Лакић, уредници Нове економије Ивани Павловић и економском новинару Радио Београда Ивану Јовановићу.
Тимско признање добио је Града Сомбор, под вођством градоначелника Антониа Ратковића, за допринос унапређењу јавних услуга и регионалне сарадње, кроз увођење четбот платформе за подршку грађанима, дигитализацију управљања пољопривредним земљиштем и пилотирање јавних набавки са социјалним елементима.
Граду Зрењанину, који предводи градоначелник Симо Салапура, такође је уручено тимско признање – за допринос заштити и унапређењу животне средине на локалу кроз увођење првог система за паметно сакупљање амбалажног отпада у Србији.
Следе фотографије НАЛЕД-а са скупа:
Коментари
Dodaj Komentar